План резања
Оптимално резање профила и летви из набавних дуљина и остатака
Како ради прорачун
За сваки материјал и пресјек унесите тражене делове (дуљина и количина), набавне дуљине с ценом и доступном количином, постојеће остатке, ширину реза, обраду крајева и најмањи корисни остатак. Одаберите циљ – најмање нових комада, најмањи трошак или најмање отпада. Калкулатор сложи обрасце резања, нацрта траке у мерилу и води евиденцију остатака.
Формула и претпоставке
За сваки комад: Σ делова + Σ резова + обрада почетка + остатак = дуљина комада. Између сусједних делова је један рез, а иза задњег дела рез постоји само ако нешто преостаје. Остатак краћи од најмањег корисног је отпад. Мањи пописи рјешавају се точном претрагом с доказом оптималности, већи хеуристиком с побољшањима у временском лимиту.
Пример прорачуна
4 × 1200 mm и 6 × 850 mm из шипки од 4000 mm, рез 3 mm: 3 шипке (1200 + 1200 + 1200; 4 × 850; 1200 + 850 + 850), 10 резова, искориштење 82,5 %, остаци 1091, 588 и 391 mm, отпад 30 mm (само резови). Три шипке су и доња граница (9900 mm ÷ 4000 mm), па је решење оптимално.
Додатни примери прорачуна
- Три дела од 2000 mm из шипке од 6000 mm стану без резања остатка само ако је ширина реза 0; уз рез од 3 mm потребно је 6006 mm, па требају две шипке.
- Дијелови 700, 600, 500 и 3 × 400 mm из комада од 1500 mm: точна претрага налази 2 комада (700 + 400 + 400 и 600 + 500 + 400), док једноставно слагање „први који стане” даје 3.
Колико делова стане у шипку од 6000 mm (рез 3 mm, без обраде крајева)
| Дио (mm) | Дијелова | Остатак (mm) |
|---|---|---|
| 500 | 11 | 467 |
| 1000 | 5 | 985 |
| 1200 | 4 | 1188 |
| 1500 | 3 | 1491 |
| 2000 | 2 | 1994 |
Шта утиче на стварну потрошњу
- Ширина реза и обрада творничких крајева.
- Расположиве набавне дуљине, њихова цена и постојећи остаци.
- Најмањи корисни остатак – што је већи, то више комада завршава као отпад.
Честе грешке
- Занемарена ширина реза – на десет резова од 3 mm губи се 30 mm.
- Спајање кратких остатака у дуљи дио који се не смије настављати.
- Исти план за различите пресјеке или материјале који се не смију мијешати.
Честа питања
Зашто број резова није увијек број делова?
Између сусједних делова је један рез, а рез иза задњег дела потребан је само ако нешто преостаје. Ако се делови точно уклопе у комад, последњи рез отпада; обрада почетка додаје један рез.
Када је план означен као оптималан?
Само кад је точна претрага довршена унутар временског лимита. За веће пописе приказује се најбоље пронађено решење, без тврдње да је оптимално.
Могу ли искористити остатке с градилишта?
Да – унесите их као постојеће остатке с количином. Не обрађују им се крајеви, а користе се кад то одговара одабраном циљу. Кратки остаци се не спајају у дуље делове.